Пјесничке дубине „jужнога нарјечја“

Sažetak

Пјесме Старца Рашка по својој умјетничкој вриједности одмах су иза пјесама Старца Милије и Тешана Подруговића. Припадајући тзв. старијем слоју црногорске усмене епике, пјесме попут Зидањa Скадра, Женидбe кнеза Лазара, Урошa и Мрљавчевићa представљају трајне споменике наше богате усменокњижевне традиције. Ако се публиковањем пјесама Старца Рашка у оквиру библиотеке Патримониум, иначе разноврсне издавачке продукције ФЦЈК, коначно приказао сав умјетнички (ауторски) потенцијал пјесничког репер­тоара Вукових пјесника-пјевача из Црне Горе, дотле су се провођењем досљедне јекавске јотације у њиховој поезији показале све изражајне могућности Вукова јужног нарјечја, чији је данашњи црногорски стандардни језик – с основом на западноцрногорским новоштокавским говорима – једини прави насљедник.